Обиљежено 79 година од оснивања Каранског батаљона

У Карану код Приједора обиљежено је данас 79 година од формирања Каранског батаљона који је у Другом свјетском рату дао 15 народних хероја, а његови борци ратовали су у скоро свим републикама бивше Југославије.

Замјеник градоначелника Приједора Александар Миљуш рекао је да је Градска управа и данас као и сваке године узела учешће у обиљежавању дана Каранског батаљона од чијег оснивања је прошло 79 година и који ће идуће године обиљежити значајан јубилеј.

"Ове године је у скромнијем облику него ранијих година, због вируса корона. Драго нам је да смо овдје и данас и да се можемо сјетити народа и војске који су формирали Карански батаљон као једну од претача формирања крајишких бригада и ослобођења свих ових простора", рекао је Миљуш.

Предсједник СУБНОР-а града Приједора Вељко Родић рекао је да је традиција дуга 50 или 60 година да се прве недјеље у септембру, раније борци НОБа-а, а сада потомци и поштоваоци, окупљају на овом мјесту и обиљежавају годишњицу формирања Првог батаљона Другог козарског партизанског одреда.

"Устанак је почео 31. јула 1941. односно дан раније када је жандармеријска патрола идући из Козарске Дубице убила наоружаног и униформисаног стражара у Међувођу који је обезбјеђивао скуп партијске организација на којем је договарано подизање устанка. Пламен борби је захватио Поткозарје, а на Каран су на Преображење, 19. августа 1941. године, са партијског савјетовања у Кнежици дошли доктор Младен Стојановић, Осман Карабеговић и други. Тада је извршено преформирање више чета у Први крајишки батаљон са сједиштем на Карану чији командант је био Ивица Марушић Ратко, Далматинац од Омиша, а политички комесар Жарко Згоњанин", подсјетио је Родић.

Он је истакао да је Карански батаљон забиљежио велике успјехе - ослобођење Костајнице већ првих дана по формирању, те да се са овог мјеста кренуло на оклопни воз, те на ослобађање Подградаца, Мраковице, Турјака, као и да су по формирању Прве крајишке ударне бригаде у Ламовитој њено језгро чинили борци с Карана.

"Само са подручја Приједора било је 470 носилаца партизанске споменице, а 1.800 дјеце остало је ратних сирочади о којима су бригу преузели држава и СУБНОР", навео је Родић.

На спомен бисте народним херојима Ивици Марушићу Ратку и Жарку Згоњанину на Карану и на обновљено партизанско гробље у Брезичанима положени су вијенци које је уређено и обновљено средствима Града.

На пут и свијетлу традицију Каранског батаљона подсјетили су се и чланови Планинарског друштва "Клековача" из Приједора који су организовали марш "Трагом партизана Каранског батаљона" и препјешачили руту од Патрије до Карана.

Назад