Инвестициона конференција " Приједор Инвест 2019: Трансформација" 3

Металопрерађивачка индустрија један је од сектора са највећим растом у Приједору у протеклих шест година, изјавио је данас представник Агенције за економски развој "ПРЕДА-ПД" Горан Родић.

"У 2013. години било је 299 радника, а по завршетку 2018. више од 500. Број пословних субјеката порастао је са 18 на 28, укупан приход са 20 на 52 милиона марака, а извоз са осам на 26 милиона марака", рекао је Родић на инвестиционој конференцији "Приједор Инвест 2019: Трансформација".
Директор Агенције за промоцију извоза БиХ Спољнотрговинске коморе БиХ Енес Алишковић рекао је да је Приједор средње развијена заједница, али у поређењу са неким развијенијим заједницама, због својих стабилних макроекономским показатеља, има далеко бољу перспективу за даљи развој и даља улагања.
"Приједор је у 2018. години имао 120 милиона марака извоза и близу 97 милиона марака увоза, гдје је учешће металске индустрије у извозу 25,6 одсто, а ако бисмо урачунали и унутрашњи промет рудника дошли бисмо до око 35 одсто што је и показатељ на нивоу БиХ", навео је Алишковић.
Према његовим ријечима, проблем је у цијелој држави што се са више различитих нивоа дају субвенције за развој привреде и запошљаавање, али да нема нити евиденције нити евалуације тог процеса односно нема мјерења учинка датих субвенција.
Предсједник Управног одбора и један од сувласника приједорске "Боснамонтаже" Душан Берић подсјетио је на то да је ово предузеће кренуло као мала занатска радионица 1957. године, да је 80-их имало највећи процват са више од 1.000 радника и да је послије свих трансформација данас у власништву два лица и у систему берзанског пословања.
"Знали смо некада примити по три разреда бравара и запослити их одмах као готове раднике јер је образовање било такво. Данас у Приједору немамо ниједно одјељење бравара, а и квалитет образовања је такав да више не даје спремне и оспособљене раднике", рекао је Берић.
Он је навео да је "Боснамонтажа" у 2010. години имала приход пет милиона марака, а лани десет, да је просјечна плата са 700 повећана на 1.100 КМ и да има константан раст од 10 до 15 одсто годишње, као и изванредну ликвидност.
"Наше пословање зависи од инвестиционих пројеката, као што су рафинерије, цементаре, фабрике шећера, пиваре. Ако нема инвестиција, били бисмо сведени на послове ремонта", додао је Берић.
Мирсад Рамић, власник "Кромекса, једног од најекспанзивнијих приједорских предузећа, рекао је да је такође кренуо као занатска радња с два радника 2000. године, да је од 2010. реструктурисан у друштво ограничене одговорности, да у посљедњих пет година пуно улаже у нове технологије и да се окренуо производњи властитих финалних производа.
"Ову годину завршићемо с растом од 20 одсто, а за 2020. годину пословање ће бити условљено трендовима у аутомобилској индустрији јер је рефлексија неминовна и овдје", навео је Рамић.
Према његовим ријечима, један од највећих проблема у пословању је непостојање домаћих лабораторија и кућа које су акредитоване за атестирање и сертификацију производа.
"Недавно смо имали ситуацију да радимо гувернал за `Харли Дејвидсон`. Тражили смо у Сарајеву да се производ атестира, упутили су нас у Аустрију, из Аустрије у Холандију, а из Холандије у Загреб у представништво холандске фирме", додао је Рамић.

Назад