Заједно унаприједити систем заштите и спашавања

Иако ради на унапређењу система заштите и спашавања од поплава, Град Приједор нема материјални капацитет да се озбиљније заштити од временских непогода, које су у посљедње вријеме све чешће, рекао је градоначелник Миленко Ђаковић на прес конференцији која је одржана управо на тему унапређења система заштите и спашавања.

Систем заштите и спашавања од поплава подразумијева низ мјера које се морају подузети, а већинске су у надлежности ЈУ "Воде РС" и Владе РС.
-У наредној седмици очекујем долазак представника ЈУ "Воде РС" када ћемо разговарати о овој проблематици, јер су значајан дио пројеката на овом водозаштитном простору урадили и дефинисали, али за њихову реализацију нису обезбјеђена средства, што није случај у осталим градовима у РС. Од ове установе и Владе РС очекујемо обезбјеђивање значајних средстава за рјешавање овог питања. На том састанку ћемо потенцирати рјешавање проблема за које сматрамо да су велики, као што је продубљивање корита ријеке Сане и растеретних канала на подручју града. Све ћемо наше приједлоге изнијети и затражити хитне мјере - рекао је Ђаковић. Он је додао да је и Скупштина града Приједора упутила своје мишљење надлежним институцијама и ресорном министарству.
Републичка инспекција за заштиту и спашавање недавно је утврдила да се у Приједору системски и организовано приступа спровођењу мјера заштите и спашавања, рекао је Душан Врањеш, шеф Одсјека цивилне заштите града Приједора.
-Када је у питању сектор планирања заштите и спашавања, републичка инспекција је констатовала да су донесени сви неопходни планови који се односе на кључне профиле опасности, с обзиром да је нама кључни проблем опасност од поплава, затим шумски пожари, снијег и сњежни наноси, те земљотрес. Ми то сматрамо као кључне проблеме, мада има још значајно присутних опасности за које смо донијели планове заштите и спашавања, те констатовали недостатке. За ову проблематику морамо оперативно дјеловати и Влада РС је донијела своје планове који су усаглашени и координирани у односу на републичке институције и локални ниво - додао је Врањеш.
Драшко Ђенадија, стручни сарадник у Одсјеку цивилне заштите осврнуо се на досадашње активности уклањања неексплодираних убојних средстава.
-Приједор је завршио преглед свих површина које су након рата биле пријављене као минска поља, разминирано је 61.393 метра квадратна простора и да Приједор више нема ни једну регистровану површину што је похвално у односу на остале градове у зони ратних дејстава. У току ове године откривене су 62 појединачне локације са појавом НУС-а и са њих су отклоњена неексплодирана средства - додао је Ђенадија.
Нешто ново на подручју града је успостављање рада Оперативно-комуникационог центра, који се налази у оквиру ТВЈ Приједор, који ће радити 24 часа. Уведен је бесплатни телефонски број 121 и он ће служити до увођења јединственог европског броја 112.

Назад