Обраћању званица претходили су парастос и полагање вијенаца и цвијећа на споменик жртвама усташког терора у Мацурама.
Градоначелник Приједора Слободан Јавор изјавио је да је многима у бившој Југославији одговарало да се ћути о злочину над српском дјецом у НДХ-а, али да ове генерације желе да се о томе говори.
Јавор је нагласио да се дуго година након Другог свјетског рата у мјесту Мацуре код Приједора није чуо плач дјетета јер усташе из НДХ нису били људи него монструми који нису бирали вријеме, мјесто, ни начин да убијају српско становништво.
На обиљежавању Дана сјећања на дјецу убијену током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ од 1941. до 1945. године, Јавор је рекао да се у бившој држави о овом злочину није много причало и да је многима одговарало да се о томе ћути.
Јавор је напоменуо да су овдје угашена многа огњишта, уништене многе породице, али да се не смије дозволити да Срба нестане.
"Зато ми присутни и те како о томе не желимо да ћутимо, желимо да се о овоме чује. Усвајају се разне резолуције и усвајају их управо они који су у Другом свјетском рату чинили највеће злочине", рекао је Јавор обраћајући се окупљенима.
Он је нагласио да су Срби преживјели многе недаће и да је обавеза присјећати се овог гнусног злочина.
"Видите како покушавају да деградирају наше институције. Морамо да будемо сложни. Српско јединство нас је сачувало кроз историју. То је једино што нас може сачувати и у будућности", истакао је Јавор.
Он је рекао да мир, суживот, максимално уважавање, поштовање једних и других, свих конститутивних народа, свих националних мањина, немају алтернативу.
"Желимо да живимо заједно, у слози. Али, морају да знају да не дамо своју историју. Морамо да учимо наше потомке, наше будуће генерације, да знају и да памте нашу тешку историју, наше жртве", закључио је Јавор.

Историчар Ведрана Адамовић истакла је да је једна од најсуровијих геноцидих активности у НДХ било поступање према дјеци с Козаре.
Она је подсјетила да су у НДХ 12. јула 1942. године, одлуком Анте Павелића, отворена три посебна логора за партизанску дјецу - Горња Ријека код Крижеваца, Јастребарско и Сисак.
Адамовићева је, обраћајући се окупљенима у Мацурама код Приједора на обиљежавању Дана сјећања на дјецу убијену током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ од 1941. до 1945. године, рекла да је само кроз Сисак прошло 6.693 дјеце, од којих је за четири мјесеца умрло 1.631, најчешће са бројем око врата.
"Одвајање од мајки, најсуровије казне и злостављања, изгледњивања, премлаћивања, епидемије заразних болести, дијелом и намјерно изазване гушењем, циклоном, све то учинило је да су дјеца масовно умирала", подсјетила је Адамовићева у историјском часу.
Она је оцијенила да је потпуно утемељена иницијатива Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова да се од јула 2021. године овај дан обиљежава управо у Мацурама.
"Заробљени између злочина и ћутања, на овом мјесту као да се налазимо у обручу сјећања. Колико год жељели да опишемо страхоте које су доживјели наши преци, колико год истражујемо, пописујемо, трагамо, као друга генерација потомака имамо једну посебну мисију, а то је да трајемо и не заборавимо", поручила је Адамовићева.
Она је подсјетила на то да је од укупног броја погинулих бораца на меморијалном зиду поред споменика на Мраковици скоро 96 одсто Срба, а да је према званичним подацима у 12 сабирних концентрационих логора за вријеме офанзиве интернирано 68.600 Козарчана, од којих 23.858 дјеце.
Адамовићева је рекла да се број страдалих никада неће тачно сазнати јер нису адекватно пописани након Другог свјетског рата.
Она је истакла да веома упечатљив опис покоља пружа свједочанство Милоша Кнежевића из Горњег Јеловца, дјечака, заувијек одвојеног од најмилијих.
"Од некуд кроз маглу, из даљине, допирао је до нас пригушен мајчин јаук, врисак. Ударци, јауци, падања и кркљања жртава. Брат Ђуро се највише чуо. Носио је сестру Косу на рукама, изгледа бранио и заклањао својим тијелом, док није био савладан и оборен на земљу. Мртви падају по мени. На мени, поред мене, леже мој најмилији загрљени као некада на сламарици у заједничком кревету у нашој топлој кући. Био сам при свијести, чуо шта усташе разговарају. Негдје дубоко у мени гријала ме пријатна нада да ћу остати жив. Боли су жртве бајенетима и гвозденим вилама. Пуцали нису", наводи Адамовићева дијелове његовог свједочења.
На крају је додала да и ријечи преданог и истрајног Драгоја Лукића, највећег истраживача када је у питању страдање дјеце са Козаре, а и самог логораша дјечијег логора у НДХ.
"Покушао сам да отргнем од заборава те најстрашније освете, дио наше историје. Других намјера нисам имао", цитирала је Адамовићева.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је на обиљежавању дана сјећања на дјецу убијену у НДХ да је погубна политика братства и јединства довела до додатног страдања српског народа.
Додик је у Мацурама код Приједора указао на потребу да се никад не заборави страдање дјеце на овим просторима, наводећи да се поставља питање како је могуће да је српски народ опстао.
Упитао је и шта су Србима учинили да се 50 година не сјећају, да пусте да гробови зарасту у коров, да се не говори о српском страдању, патњи, и то само зато што то није било коректно према онима који су учинили та злодјела, побили српски народ, дјецу.
Додик је истакао да на многим мјестима није било ни породица нити мајки да оплакују своју убијену дјецу.
"Ми Срби смо ушли у ту причу о комунистичком уређењу и што је помало зачуђујуће и можда најгоре прихватили да то уређење и те вриједности комунизма упражњавамо као своје, одричући се националнога и свега онога што је везано за наше страдање", рекао је Додик у обраћању.
Он је додао да је то и довело до распада Југославије и да народи који су били на страни окупатора опет искористе прилику за додатну сатанизацију српског народа.
"Онима којима је српски народ наивно вјерујући давао слободу, окренули су се против српског народа и та сатанизација траје и данас", нагласио је Додик.
Додик је истакао да је веома важна одлука Владе Републике Српске да се обиљежава овај дан, наводећи како нема козарачког, поткозарског, љевчанског села да није изгубило пола свог становништва.
Али, нагласио је, Срби се увијек обрадују када прође вријеме зла, не баве се тиме, већ крену у нови живот.
Према подацима ресорног министарства, најмање 74.642 српска дјетета у доби до 14 година уморена су или убијена у НДХ, а у засеоку Мацуре је током њемачко-усташке офанзиве на Козару у љето 1942. године убијено 312 Срба из више поткозарских села, међу којима је било 75 дјеце до 14 година.
Овај датум је крајем 2020. године уврштен у календар догађаја од републичког значаја и од 2021. обиљежава се у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.