Његово високопреосвештенство митрополит бањалучки Јефрем се окупљеном вјерујућем народу захвалио што се поново окупио у манастиру , а поводом установљења љетног сабора поводом Вазнесења Господњег и поводом славе нашег зимског храма који се налази у саставу манастирског конака.
" Наш манастир био је у ранијој историји уништен до тог степена да је преко бившег темеља бившег манастира орано, сијано. Остало је једино име, топоним овога локалитета, мјесног гробља и шире црквина. Данас је народ зове црквина, дакле постојала је црква, постојао је манастир прије дуго времена и ево наше вријеме гола ледина", рекао је Јефрем.
Он је додао да је послије вијекова лежања у рушевинама овај манастир дјелимичмно обновљен.
" Ми обнову настављамо , стати нећемо , а прије нешто више од пола године ово је постао живи манастир јер су насељени монаси на челу са нашим владиком Савом који свакодневно као што се чули врше богослужења и служе свету литургију. И то је оно што ће васкрснути и даље васкрасавати и усавршавати и довести до завршетка овог манастира", истакао је митрополит бањалучки Јефрем.
Епископ марчански Сава је новинарима изјавио да је ово прво сабрање овдје у манастиру поводом славе зимског храма Вазнесења Господњег који већ пуних 8 мјесеци редовно богослужи.
" Готово све што радимо ових мјесеци у манастиру је по први пут јер је живот у манастиру обновљен након више вијекова. Тако је благословом нашег епископа организован и ррви сабор, љетњи сабор у манастиру Милошевцу поводом ове славе који је окупио бројне вијернике из Приједора и околине али и из других крајева и мјеста наше епархије са надом и жељом да од ове године па убудуће сваке године, недјеља по Спасовдану буде Љетњи манастирски сабор у манастиру Милошевцу у коме ће се окупљати на молитву вјерници, не само овог дијела Поткозарја него и из цијеле Епархије бањалучке и шире." рекао је епископ Сава.
Данашњем саборовању је присуствовао и градоначелник Приједора Слободан Јавор који је изјавио да је слава вријеме када се сви окупљамо, те да смо тако и данас као једна велика породица окупљени са свих крајева наше Републике Српске.
" Драго ми је што има пуно младих људи, дјечице па чак и дјеце од свега неколико мјесеци. Јасна је порука да је црква увијек окупљала и сабирала нас ", рекао је Јавор.
Он је додао да је Град Приједор то препознао те да је у претходном периоду стављен велики акценат на изградњу храмова и парохијских домова.
" Тако ће бити и у будућности јер сматрамо да на тај начин подстичемо људе да се окрену Богу, да се окрену вјери. Прије свега циљ нам је да младим генерацијама оставимо управо нешто попут овог храма и осталих парохија и храмова које смо сви заједно изградили, да знају прави пут.", рекао је Јавор.
Министар финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић поручила је данас да смо заиста сви у Републици Српској срећни што градимо манастире и наше светиње које су биле некада давно порушене .
" И сада је црква, по мом мишљењу, једина институција која најбоље окупља Србе, а сада је врло важно да се сви окупимо и да будемо јединствени због свега овог што сада проживљавамо и због напада из цијелог свијета на Републици Спрској и дефинитивно српски народ", изјавила је Видовићева новинарима у Приједору.
Иначе, утврђено је, да је ова манастирска црква кориштена у касном средњем вијеку. Према наводима у старој црквеној документацији, манастир Милошевац налазио се у близини рјечице Милошевице у насељу Чиркин Поље (у народу познато као и калуђерско поље), на мјесту под називом Црквина.
Манастир је страдао, као и остали на овом подручју, током аустријско-турског рата 1683-1699. године. На мјесту порушеног манастира развило се гробље. Често се приликом ископавања гробница наилазило на опеку, камен па чак и на остатке темеља.
Радови на обнови Манастира Милошевац почели су у августу 2018. године. Три мјесеца касније епископ бањалучки Јефрем освештао је темеље. Прву Свету архијерејску литургију у овом манастиру служио је Његова светост патријарх српски Порфирије 2021. године. Већ двије године Манастир Милошевац обиљежава у октобру своју крсну славу, Поков Пресвете Богородице. Зимски храм дио је манастирког конака који је освештан на дан те славе 2023. године.