Аутор фотографија Милош Вујиновић са Балканолошког института САНУ Београд изјавио је да је ова изложба важна јер су на једном мјесту по први пут сакупљене све фотографије које свједоче о животу сарајевских атентатора, о посјети Франца Фердинанда Сарајеву као и о осталим различитим комеморацијама и споменицима који су везани за овај важан догађај.
" Фотографије је било доста тешко наћи у смислу да оне нису сакупљене на једном месту , оне се налазе у архивима, библотекама и музејима у БиХ , у Сарајеву, Бања Луци, Београду, Прагу, у Бечу има доста тих фотографија. Ми смо запамтили Принципа на основу пар тих фотографија из суднице, из затвора и зато сам мислио да је важно указати и на те фотографије које су настале пре атентата", рекао је Вујиновић.
Он је додао да је сматрао да је најбоље да их све запамтимо према тим фотографијама за које је сматрао да је најзгодније да их назове " фотографије са слободе".
Историчар Боривоје Милошевић са Филозофског факултата Универзитета у Бања Луци је изјавио да историчари воле да каже да неке фотографије говоре више од стотину, више од хиљаду ријечи.
" Публика ће вечерас имати могућност да се увјери да је ова тврдња заиста истинита и да више од једног вијека послије завршетка Првог свјетског рата и након нестанка тог младобосанског покрета и даље постоји много могућности да се овај историјски феномен са различитих страна истражује", рекао је Милошевић.
Он је додао да је управо у томе највећа заслуга аутора изложбе Милоша Војиновића који је на једном мјесту сабрао велики број фотографија који илуструју генезу и развој и страдање овог покрета са напоменом да ће неке фотогафије овдје бити виђене први пут и представљају својеврсни раритет.
Директор Музеја Козаре Драгана Мамић истакла је да је ово друга овогодишња историјска изложба у овој установи.
" Сматрамо да је значајно у овим временима да говоримо о тој слободи и начину на који се Гаврило Принцип борио за слободу посебно у овим временима када се стално намеће нека колективна кривица генерално нашем народу", истакла је Мамићева.