Ауторке монографије су музејски савјетник историчар Ведрана Адамовић и виши кустос историчар Марина Љубичић Богуновић, Оне су у овом истраживачком подухвату пратиле жене кроз неколико улога прије, током и након Другог свјетског рата: илегалци, болничарке, борци, логорашице, мајке и припаднице Антифашистичког фронта жена, те истичу да је преображај жена у новонасталим околностима био подстакнут на првом мјесту борбом за голи живот.
" То је прича о животу, борби и о побједи и да их не можемо посматрати једнолинијски као жртве, него као велике борце и на крају, као побједнике. Култура сјећања и памћења нас тјера да то радимо и то је наша велика обавеза да заборав не превлада", изјавила је новинарима једна од ауторки монографије Ведрана Адамовић.
Виши кустос историчар Марина Љубичић Богуновић појаснила је да је промоцију монографије пратила и пригодна документарна изложба експоната ,личних предмета жена уз посебне свјетлосне ефекте и умјетничку инсталацију која дочарава сву тежину рата кроз коју те жене прошле.
" Жељеле смо да прикажемо те жене Козарчанке онакве какве су оне биле , достојне жене које су своју тугу и патњу веома достојанствено носиле и оне су прије свега биле снажне жене које су успјеле да се издигну и изнад боли и свих недаћа", рекла је Богуновићева.
Рецензенти монографије су били историчари Владан Вуклиш из Архива Републике Српске и Сандра Лукић с Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Лукићева је изразила задовољство што је била у прилици да буде рецензент дјела колегиница које су се бавиле једном темом која је у историографији била занемарена.
" Био је то велики истраживачки изазов јер тема је ратна , а увијек је тешко писати о рату и страдањима , о Козари посебно, а онда о женама јер је позиција жена кроз историју била јако тешка , посебно у периоду Другог свјетског рата када жене преузимају неке нове улоге", рекла је Лукићева.
Грађа за монографију црпљена је из шест архива -САНУ, Југославије, Војноисторијског института, Меморијалног музеја на Мраковици, Музеја Козаре и Републике Српске, збирке фотографија СУБНОР-а, три досад необјављена списа, девет интервјуа с релевантним саговорницима, као и богате периодике, литературе, електронских извора, документарних филмова и приватних породичних фондова докумената и фотографија.
Издавачи монографије су Музеј Козаре, Национални парк Козара, Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске. Објављивање монографије подржали су Републички секретаријат за вјере, Министарство просвјете и културе Републике Српске и град Приједор.