Аутор изложбе је Наташа Тошановић , кустос историчар Музеја Козаре која је изјавила да је ријеч о црквама које су грађене у периоду владавине Османлија на овим просторима.
" Цркве од дрвета нису само дио нашег традиционалног начина грађења у дрвету, већ су оне и чувари наше изворне духовности и свједоци су храбрости , издржљивости, сналажљивости и узорног хришћанског понашања наших предака захваљујући којима њихова градња није престајала ни у најтежим временима", истакла је Тошановићева.
Она је додала да су Османлије тада увели строге законе по којима Срби нису могли да граде цркве од чврстог материјала и разне друге своје строге прописе према православном становништву и њиховим богомољама.
" У том времену често су им палили цркве, улазили коњима у цркве тако да су Срби због тога углавном се насељавали у брдима гдје су биле заштићени густом шумом и зато сам их назвала скривени", истакла је Тошановићева.
Она је додала је други дио назива изложбе "записи" јер су грађене све од храстовог дрвета, а Срби и кад нису имали цркву, они су се заједно са својим свештеницима окупљали под храстом и ту се молили богу и урезивали знак крста на храсту и правили запис и то им је значило слиједеће мјесто окупљања.
" Изложба је настала из неке моје жеље да видим све те цркве брвнаре које су толико лијепе, а тако су мало заступљене и људи их тако мало обилазе и жељела сам да крену да их посјећују да људи виде какву ми то љепоту имамо у близини", рекла је Тошановићева.
Цркве брнаре грађене су од дрвета и имају велики значај јер су дио народног стваралаштва, настале из пријеке потребе, грађене са великим пожртвовањем и љубављу и представљају карактеристику поткозарског краја и право народно благо. Њихова градња престаје почетком 20.вијека и данас их на подручју Бањалучке епархије има тринаест, а на подручју Приједора су то цркве брвнаре у селима Јелићка, Марићка, Буснови , Ракелићи и Омарска.
Ова документарно- историјска изложба икона, докумената и разних предмета везаних за цркве брвнаре у Музеју Козаре ће бити отворена до 28.јула.