Градоначелник Приједора Слободан Јавор изјавио је да се данас на достојанствен начин обиљежава 31. годишњица од одбране Приједора који је имао тешку историју, а да је овај датум један од тежих тренутака у новијој историји града.
"Поштујемо све жртве, то упорно истичемо, али истина се мора знати, а ми смо они који желимо да из године у годину понављамо да се сјећања на ове храбре јунаке не забораве. Ми овдје желимо да поручимо једну јасну поруку да смо итекако расположени и пружамо руку свима онима који са друге стране желе да испруже руку, да живимо заједно, сложно, да гледамо ка напријед", рекао је Јавор.
Он је истакао да се историја мора поштовати, да се мора поштовати ради потомака оних људи који су своје животе оставили у граду да би се данас живјело слободно.
"Желимо да наставимо да градим мир и суживот са свима. Оно што морам да нагласим је да има оних који упорно истичу нешто друго, воде неку своју политику. Политика се не смије мијешати јер су ово озбиљне ствари. Историја се не смије искривити и ми се залажемо управо за то да се истина не заборави. Сви који мисле другачије и који сматрају да овдје нема мира и да је нестабилно, који не желе суживот, поручујемо да им није мјесто у нашем граду и да су овдје непожељни", поручио је Јавор.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић изразио је данас саучешће свим породицама бораца погинулих на данашњи дан 1992. године и поздравио све учеснике хероје одбране града Приједора од напада муслиманско-хрватских паравојних формација прије 31 годину.
"Ми са овога мјеста шаљемо једну поруку мира, једну поруку суживота, једну поруку да је могуће градити суживот, без обзира шта је било. То не значи да смо ми слаби. Ми смо људи који схватамо историју, ми смо људи који из историје извлачимо поруке, ми смо људи који желимо да градимо будућност, ми смо људи који од овога град желимо да направимо сваким даном боље мјесто за живот нас и наших будућих покољења", рекао је Егић новинарима у Приједору.
Егића је као полицајца резервног састава та зора 30. маја 1992. године затекла на положају на небодеру у центру Приједора, у шеталишној зони.
"Овај дан сам доживио врло лично и да кажем под великим стресом и разочарењем. Иако сам имао одређена ратна искуства, још као млад војник у ЈНА у Книну, и иако сам непосредно прије тога, неких два мјесеца, бјежао из Сарајева /као студент/ под мецима и пуцњавом, тог јутра сам се нашао у страшној паници зато што се сад пуца у нашем граду, у мом граду, зато што се пуца у мојој улици и зато што се тад пуцало испред моје зграде и испред врата мојих најмилијих", присјећа се Егић.
Он је додао да су то били страшни тренуци, да се по одређеним догађајима који су претходили томе могло наслутити да ће се то десити, али да нико није вјеровао да ће се баш то десити овдје у граду.
"Никада нећемо да заборавимо своје погинуле и жртве које су дане за овај град, али, једноставно, морамо напријед. Заборавити их нећемо, а градићемо овај град да буде боље, љепше и угодније мјесто за живот", поручио је Егић.
Предсједница Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила града Приједора Здравка Карлица рекла је да је данас пуна емоција.
"И ове приче о толико убијених у овом Приједору. Није било толико. Било је доста, али није онолико колико је отишло у свијет. Ми морамо да заиста заједнички радимо на свим питањима за овај наш народ", додала је она.
Јутрос је у Цркви Свете Тројице у Приједору служен парастос за 15 погинулих и 26 бораца рањених на данашњи дан 1992. године у овом граду.
Положени су вијенци у згради Полицијске управе Приједор и код споменика "За крст часни" и прислужене свијеће у спомен комплексу "Камени цвијет", а потом је услиједио дефиле улицама града.