Градоначелник Приједора Далибор Павловић изјавио је новинарима да се Град обавезао да ће, заједно са Рударским факултетом, суфинансирати смјештај студената који нису са територије Приједора, а циљ је да овај факултет има већи број студената.
" Са друге стране, Рударски факултет се обавезао да ће до 10. октобра ове године израдити документ са описом локација минералних сировина на територији града Приједора, њихове употребљивости, степена истражености, економичности и евентуалне експлоатације. Документ ће садржати и остале релевантне податке о томе које се све сировине налазе на овом подручју", рекао је Павловић.
Он је подсјетио да сарадња Града и овог факултета постоји већ неколико година и изразио задовољство што нова градска власт наставља ту сарадњу.
Декан Владимир Малбашић рекао је да потписани меморандум добија на квалитету и чињеницом да се Рударски факултет полако укључује у остваривање неких потреба града.
"Учествоваћемо у изради документа који би требало да да преглед свих минералних ресурса и сировина на подручју приједорске регије, а које ће бити интересантне за стварање нове вриједности. Свакако да овај меморандум Рударском факултету пружа одређену сигурност. Смјештај и исхрана ће бити обезбијеђени за студенте", подсјетио је Малбашић позивајући будуће студенте из БиХ да упишу Рударски факултет у Приједору, јер рударство, како је рекао, има будућност.
Виши асистент Љиљана Танкосић рекла је да је Рударски факултет укључен у пројекат Европске уније "Стварање мреже рударских паркова и музеја на подручју јадранско-јонске макрорегије".
"Рударски факултет је једина установа у БиХ која је позвана да учествује у овако великом пројекту. Партнер у пројекту је РЖР Љубија. Добили смо потврду да ће Град помоћи у својим могућностима. Пројекат носи радни назив Рударска трансверзала кроз вријеме, од римског доба до данас", рекла је Танкосићева.
Она је подсјетила да је историја рударства на овим просторима стара преко двије хиљаде година. Идеја је да, по узору на рударске музеје по Евопри, буде направљена стаза рударског путовања на потезу Љубија-Томашица-Омарска. Постојећи капацитети рударских објеката у Љубији требало би да буду искориштени за рударски музеј, бибилиотеку и бициклистичку стазу.