Лична карта града

Лична карта Града

ГРАД ПРИЈЕДОР

Град Приједор се налази у сјеверозападном дијелу Босне и Херцеговине, ентитета Републике Српске, на обали ријеке Сане и Гомјенице и на падинама планине Козаре. Приједор је постао важан комерцијални и трговачки центар захваљујући Римским путевима и навигацији ријеке Сане, као и првој прузи изграђеној 1873. Историјске зграде и инфраструктура из Отоманског и Аустро-Угарског периода су карактеристика урбаног крајолика.
Данас, Приједор је развијен урбани, трговински и индустријски центар, а уједно и добар домаћин неким познатим свјетским компанија и компанијама из Босне и Херцеговине. Према посљедњем попису становништва 2013. године, на подручју града Приједора је регистровано 97.588 становника, који живе у 71 насељу (организованих у 49 мјесних заједница), од којих половину чини рурално становништво. Приједор је трећа највећа локална заједница у Републици Српској, послије Бања Луке и Бијељине, и седма највећа локална заједница у Босни и Херцеговини. Укупно градско подручје износи 834 квадратна километра.
Приједор је традиционално индустријска средина која је економски развој базирала на експлоатацији природних ресурса жељезне руде, гипса, кречњака, глине, кварцног пијеска и дрвета.

Приједор је препознатљив по Фабрици кекса и вафла “Мира”, Руднику жељезне руде “Љубија” и компанији < “Arcelor Mittal” >, Фабрици за прераду воћа “Приједорчанка”.

Мрежу саобраћајница чини 70 < km > магистралних путева, 47 < km > регионалних путева, 196 < km > локалних путева, 139 < km > некатегорисаних путева и око 300 улица укупне дужине преко 60 < km >.

Приједор има 12 основних и 6 средњих школа, основну и средњу музичку школу, Центар “Сунце” за дјецу ометену у развоју, те Високу медицинску школу, Рударски факултет и Високу школу за економију и информатику.

Захваљујући дугој сликарској традицији, Приједор многи сматрају градом сликара јер има велики број школованих сликара свих генерација и богате умјетничке збирке ликовних радова.

Град Приједор има велики туристички потенцијал захваљујући значајним природним богатствима од којих посебно треба истаћи планину Козару и ријеку Сану, те бројна излетишта и просторе уређене за боравак туриста који пружају могућности за активан одмор.
Пјешачење, планинарење, вожња бициклом, лов, риболов, пливање, камповање, као и уживање у нетакнутој природи, само је дио онога што Приједор нуди својим посјетиоцима.

Козара, динарска планина, дуга 75 < km >, простире се између токова ријека Саве на сјеверу, Врбаса на истоку, Сане на југу и Уне на западу. Спада у ниске планине динамичног рељефа, чији врхови не прелазе 1 000 метара надморске висине.
Умјерено континентална клима, велик број сунчаних дана и питоми планински врхови дају посебну вриједност овој планини. Истиче се очуваним шумским комплексима са богатом и разноворсном флором и фауном, а посебан квалитет доживљају Козаре дају чисти планински извори и предјели густе црногоричне шуме.

У централном дијелу планине Козаре, смјештен је истоимени Национални парк и представља идеално одредиште за љубитеље природе. Централни дио Националног парка и планине Козаре је подручје Мраковице, гдје је подигнут и меморијални комплекс у спомен на борце погинуле у Другом свјетском рату. Национални парк “Козара” члан је Федерације националних паркова Европе - < EUROPARC > и као такав, један је од драгуља туристичке понуде Републике Српске. У оквиру Националног парка “Козара” се налази и неколико уређених пјешачких стаза намјењених љубитељима природе, као и скијашке стазе погодне за скијаше свих узраста.

Основно хидрографско обиљежје града Приједора је водоток ријеке Сане са својим притокама. Ријека Сана извире код Медне у општини Рибник, а улијева се у Уну код Новог Града и својим протиче кроз Рибник, Кључ, Сански Мост, Оштру Луку, Приједор и Нови Град. Легенда каже да су јој име дали још стари Латини због њеног љековитог дејства (лат. сана - здрава).
На територији града Приједора, дужина ријеке Сане износи 40 < km >, а дуж обале, налази се велик број мјеста уређених за купање и уживање у чарима које пружа ова ријека.

Приједор је град разноврсног и богатог културно-умјетничког живота. Од класичног до алтернативног, од аматерског до професионалног, мноштво умјетничких језика представља одраз свијести грађана. Носиоци развоја културе у граду су Музеј Козаре, Народна библиотека „Ћирило и Методије“, Градско позориште, “Сретен Стојановић”, Спомен кућа породице Стојановић и бројна културно-умјетничка друштва на подручју града Приједора.