Промоцију у просторијама Удружења новинара Србије , која је окупила бројне Илијашевићеве пријатеље и поштоваоце, организовао је град Приједор уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.
Директор приједорске Галерије "Сретен Стојановић" Борис Еремић изјавио је да је Илијашевић, који је годинама водио ту Галерију задужио свој град и да је као бивши београдски студент на најбољи начин кроз умјетност годинама спајао Београд и Приједор, Србију и Републику Српску.
Начелник Одјељења за културу, међународну сарадњу, спорт и невладине организације града Приједора Александар Миљешић изјавио је да је Приједор град умјетника, фестивала, позоришта, а да је траг који је оставио Илијашевић неизбрисив.
"Монографија о нашем суграђанину се `кухала` дуго и угледала је свјетлост дана на овогодишњим 51. Књижевним сусретима на Козари. Овдје се скупио јако велики број људи и то је свакако велики показатељ колико је наш Тихо оставио велики траг", рекао је Миљешић.
Уредник Библиотеке Књижевних сусрета на Козари у оквиру едиције "Свједочења" професор Младенко Саџак рекао је да је монографија о Илијашевићу 14. у оквиру ове едиције, а да су раније објављене књиге о Бранку Ћопићу, Матији Бећковићу, Миловану Данојлићу.
Саџак је нагласио да је Илијашевић био један од стубова културе Приједора, који је јако много допринио култури града.
Приређивач монографије и супруга Илијашевића Славица Миловић предочила је присутним биографију умјетника и све оно што је чинио да град на Сани не остане на запећку културних збивања, већ да прати све токове и доведе у тај град најбоље умјетнике.
Миловићева је подсјетила и да је њен супруг 1999. године основао прву школу цртања и сликања у Републици Српској из које је изашло 15 академских сликара и пет архитеката.
Редовни професор Факултета примјењених умјетности у Београду Десимир Денић изјавио је да је Илијашевић имао непресушни дар да се поклања људима и да га памти као сањара, боема и као господина.
"Он је студирао крајем осамдесетих година прошлог вијека када је Ликовна академија у Београду била на врхунцу своје педагошке снаге. Све је ишло у прилог да он добија најбоља знања и сазнања. Као најбоље образован посветио је свој живот уметности и као тако формиран се вратио у свој Приједор, где покушава и успева за следећих 25 година да од тог града направи нама најзападнији културни центар коме се ја дивим", рекао је Денић.
Он је истакао да Илијашевић у свему томе није био сам, али да је његовим ангажовањем и контактима све то резултирало успјехом.
Сликар Зоран Алексић рекао је да је Илијашевић био цијењен међу својим колегама јер је увијек отворено говорио оно што мисли и шта год радио остао је свој.
Он је навео да је прије одласка у Приједор Илијашевић са великим шармом водио клуб "Академија" у Београду, као и да је све пријатеље изненадио када је одлучио да се врати.
"Све нас је изненадило када је Тихо рекао да се враћа у Приједор јер је тамо потребан. Јесте био потребан. Ми смо били збуњени, били смо млади. Нисмо могли да се суочимо са свим тим што се дешавало, али он је и те како знао да је потребан и да је његово место тамо", рекао је Алексић.
Прије почетка промоције ,за делегацију из Приједора организован је пријем у Представништву Републике Српске у Србији гдје је , уз захвалност за организацију овог догађаја, разговарано и о будућој сарадњи са шефом Представништва Млађеном Цицовићем.