Географски положај

Географски положај

Приједор се налази у сјеверозападном дијелу Републике Српске, на десној обали ријеке Сане, у алувијалној равници познатој као приједорско поље. Град је смјештен на 440 48 30 сјеверне географске ширине и 160 42 53 источне географске дужине. Са сјеверне стране подручје града ограничава планина Козара , а јужне планиница Бехремагиница. Просјечна надморска висина на којој се град налази износи 135 метара, а највиши врх планине Козаре, који припада граду Приједору је Лисина са 987 метара. Дужина градског подручја у правцу сјевер-југ износи 32 км, а у правцу исток- запад готово 46 километара. Кроз град протиче ријека Сане и њена притока Гомјеница из чијих вода се снабдијева рибњак Саничани. Град је на повољном геостратешком положају, удаљен магистралним путевима од Бања Луке 50 километара, а од Козарске Дубице, Новог Града и Санског Моста по 32 километра. Кроз Приједор пролази жељезничка пруга Сарајево – Загреб.

Град Приједор се простире на 834 км2, а по броју становника је међу највећим у Републици Српској.

Рељеф је промјенљивог карактера па се на подручју града могу издвојити три различита подручја. Низијско подручје, које обухвата долине ријека Сане, Гомјенице и рибњака Саничани. Величина овог подручја износи око 16.000 хектара. Брежуљкасто подручје, које обухвата подножје планине Козаре, те блажи брежуљкасти предио према Мајданским планинама. Величина овог подручја износи око 38.000 хектара. Брдовито подручје, које обухвата предјеле планине Козаре и дијелове мјесне заједнице Љубија. Ово подручје је углавном покривено шумама, а површине је око 30.000 хектара.Тип земљишта варира. Доминантна земљишта су у типу псеудоглеја, алувијална земљишта, смеђе деградирана земљишта на глинама, смеђа кисела, те смеђа карбонатна земљишта. Један дио наведених земљишта су ниске природне плодности, а њихова општа карактеристика је слаба обезбијеђеност потребним биљним храњивима, висока киселинска вриједност и неповољан водно-ваздушни однос.