Лична карта града

Лична карта Града

ГРАД ПРИЈЕДОР

Град Приједор се налази у сјеверозападном дијелу Босне и Херцеговине, ентитета Републике Српске, на обали ријеке Сане и Гомјенице и на падинама планине Козаре. Приједор је постао важан комерцијални и трговачки центар захваљујући Римским путевима и навигацији ријеке Сане, као и првој прузи изграђеној 1873. Историјске зграде и инфраструктура из Отоманског и Аустро-Угарског периода су карактеристика урбаног крајолика.
Данас, Приједор је развијен урбани, трговински и индустријски центар, а уједно и добар домаћин неким познатим свјетским компанија и компанијама из Босне и Херцеговине. Према посљедњем попису становништва 2013. године, на подручју града Приједора је регистровано 97.588 становника, који живе у 71 насељу (организованих у 49 мјесних заједница), од којих половину чини рурално становништво. Приједор је трећа највећа локална заједница у Републици Српској, послије Бања Луке и Бијељине, и седма највећа локална заједница у Босни и Херцеговини. Укупно градско подручје износи 834 квадратна километра.
Приједор је традиционално индустријска средина која је економски развој базирала на експлоатацији природних ресурса жељезне руде, гипса, кречњака, глине, кварцног пијеска и дрвета.

Приједор је препознатљив по Фабрици кекса и вафла “ Мира”, Руднику жељезне руде “Љубија” и компанији “Арцелор Миттал, Фабрици за прераду воћа “Приједорчанка”.

Мрежу саобраћајница чини 70 км магистралних путева, 47 км регионалних путева, 196 км локалних путева, 139 км некатегорисаних путева и око 300 улица укупне дужине преко 60 км.

Приједор има 12 основних и 6 средњих школа, основну и средњу музичку школу, Центар “Сунце” за дјецу ометену у развоју, те Високу медицинску школу, Рударски факултет и Високу школу за економију и информатику.

Захваљујући дугој сликарској традицији, Приједор многи сматрају градом сликара јер има велики број школованих сликара свих генерација и богате умјетничке збирке ликовних радова.

Град Приједор има велики туристички потенцијал захваљујући значајним природним богатствима од којих посебно треба истаћи планину Козару и ријеку Сану, те бројна излетишта и просторе уређене за боравак туриста који пружају могућности за активан одмор.
Пјешачење, планинарење, вожња бициклом, лов, риболов, пливање, камповање, као и уживање у нетакнутој природи, само је дио онога што Приједор нуди својим посјетиоцима.

Козара, динарска планина, дуга 75 км, простире се између токова ријека Саве на сјеверу, Врбаса на истоку, Сане на југу и Уне на западу. Спада у ниске планине динамичног рељефа, чији врхови не прелазе 1 000 метара надморске висине.
Умјерено континентална клима, велик број сунчаних дана и питоми планински врхови дају посебну вриједност овој планини. Истиче се очуваним шумским комплексима са богатом и разноворсном флором и фауном, а посебан квалитет доживљају Козаре дају чисти планински извори и предјели густе црногоричне шуме.

У централном дијелу планине Козаре, смјештен је истоимени Национални парк и представља идеално одредиште за љубитеље природе. Централни дио Националног парка и планине Козаре је подручје Мраковице, гдје је подигнут и меморијални комплекс у спомен на борце погинуле у Другом свјетском рату. Национални парк “Козара” члан је Федерације националних паркова Европе - ЕУРОПАРЦ и као такав, један је од драгуља туристичке понуде Републике Српске. У оквиру Националног парка “Козара” се налази и неколико уређених пјешачких стаза намјењених љубитељима природе, као и скијашке стазе погодне за скијаше свих узраста.

Основно хидрографско обиљежје града Приједора је водоток ријеке Сане са својим притокама. Ријека Сана извире код Медне у општини Рибник, а улијева се у Уну код Новог Града и својим протиче кроз Рибник, Кључ, Сански Мост, Оштру Луку, Приједор и Нови Град. Легенда каже да су јој име дали још стари Латини због њеног љековитог дејства (лат. сана - здрава).
На територији града Приједора, дужина ријеке Сане износи 40 км, а дуж обале, налази се велик број мјеста уређених за купање и уживање у чарима које пружа ова ријека.

Приједор је град разноврсног и богатог културно-умјетничког живота. Од класичног до алтернативног, од аматерског до професионалног, мноштво умјетничких језика представља одраз свијести грађана. Носиоци развоја културе у граду су Музеј Козаре, Народна библиотека „Ћирило и Методије“, Градско позориште, “Галерија ‘96”, Спомен кућа породице Стојановић и бројна културно-умјетничка друштва на подручју града Приједора.