Он је отварајући трибину истакао да је свака наша година у том српском књижевном календару прилично пуна.
"Међу најзначајније јубилеје свакако спада обиљежавање 200 година Летописа Матице Српске, чији је првобитни назив био Србски летопис, а то је бар толико да поменемо најстарији живи књижевни часопис који данас излази у читавом свијету ни мање ни више. Ето српска књижевност има и такву драгоцјеност", истакао је Поповић.
Он је додао да је 1864. године умро Вук Стефановић Караџић, што није округла годишњица , али да је о Вуку прилика да се говори сваке године поготово са тим неким његовим везама или с поровима са тадашњим кругом људи око Матице српске и њеног Летописа.
" Ту су Бранислав Нушић, прије њега Бранко Радичевић и 200 година од рођења, заиста велики датум. Бранислав Нушић, Алекса Шантић, Јован Дучић, Бранко Ћопић, Бранко Миљковић и сада би се могло редати сигурно још десетак значајних датума, али о томе вечерас је ријеч заправо да би се и видјело колико поводом тих значајних датума постоје питања поводом свих тих значајних стваралаца која су врло актуелна и данас а треба их се са времена на вријеме подсјетити и по мом осјећању те теме то је и смисао ове трибине", рекао је Поповић.
Вечерашњу трибину , која је била дио програма 52.Књижевних сусрета на Козари, организовала је Народна библиотека " Ћирило и Методије". Сусрети се настављају у уторак , 17. септембра када ће у Галерији " Сретен Стојановић" бити одржано књижевно вече " Сусрет са Ненадом Грујичићем".