Књига је објављена прошле године уз помоћ Министарства културе Републике Србије и окупља текстове 30 аутора, Стојановићевих савременика као и савремених аутора и обухвата читаво његово стваралаштво.
Главни уредник Српске књижевне задруге Никола Маринковић изјавио је новинарима да је Књига о Сретену Стојановићу још једна у низу књига које су објављене у најстаријој едицији у Срба , у Плавом колу Српске књижевне задруге.
" Ми смо објавили књиге о Лубарди, о Шумановићу, Надежди Петровић спремамо књигу о Паји Јовановићу дакле у питању су књиге , заправо зборници о великанима наше културе јер Српска књижевна задруга што се може видети из њених старијих издања није окренута само према књижевности већ и ка ширим културним темама", рекао је Маринковић.
Он је додао да књига о Сретену Стојановићу обухвате све три његове фазе и све видове његовог стваралаштва почев од рељефа, првих скулптура , портретних бисти па све до монументалних споменика након Другог свјетског рата.
" Оно што је посебно занимљиво је да ова књига не даје неку врсту идеолошког тумачења Стојановићевог дела , у смислу да ли је он био модерниста, традиционалиста, већ покушава да га постулира као класика српске културе и као једну стваралачку фигуру, синтезе различитих традиција и тумачи га независно од тог односа модерно, конзервативно, традиционално већ просто онакав какав јесте", рекао је Маринковић.
Уредник програма 52. Књижевних сусрета на Козари Зоран Станић изјавио је новинарима да је ово трећа манифестација овогодишњих сусрета.
" Кренули смо са Палежа, имали смо већ једну промоцију књиге Вулета Журића ` Нас два брата` о Стојановићима, а наредних дана од 13. па до 20.септембра настављамо програме Књижевних сусрета ", рекао је Станић.
Већ у петак , 13. септембра у Позоришту Приједор у подне биће изведен Поетско-сценски приказ "Господин Шантић " . У питању је средњошколска представа, а аутор пројекта је професор Биљана Ђуровић. Истог дана у 19,00 часова у градској читаоници биће организована трибина " Јубијели српске књижевности" у којој учествује професор Ранко Поповић.