Ријеч је о акцији Министарства информисања и културе Републике Србије коју је подржало Министарство просвјете и културе Републике Српске и Удружење за унапређење и развој културе јавног говора "Изражајност" из Србије.
" Овај караван је започет са жељом да проширимо свест о значају усавршавања усменог изражавања јер ми живимо у свету где је култура говора поприлично запостављена и млади људи мисле да им успех у животу не зависи пуно од тога како се изражавају", рекао је Роксандић.
Он је додао да је тема трибина управо унапређење говора културе са циљем подизања свијести о значају лијепог и правилног изражавања на српском језику.
Хуманитарац и предсједник Хуманитарне организације " Солидарност за Косово"Арно Гујон је изјавио новинарима да њему српски језик није матерњи језик, да је почео да га учи са 20 година и да је са много труда и рада, упорности , воље и читања успио да га савлада.
" Изборио сам се за сваку реч српског језика и онда сам желео да учествујем у тој кампањи и да пренесем младима и свима онима којима је та тема занимљива, зашто сам се одлучио на такав корак, како је протекло то учење и шта ценим у српском језику", рекао је Гујон.
Он је додао да му се у српском језику свиђа гипкост синтаксе и да се ријечи могу пласирати онако како желимо.
"Оно што ми се свиђа је та милозвучност и мелодичност која прија ушима. Онда сам пожелео да разумем људе шта ми кажу поготово на Косову и Метохији где сам доносио помоћ у енклавама, да разумем њихове проблеме. Тако сам се одлучио за учење мада нисам знао да ће бити толико тешко јер српски језик има седам падежа, три рода и четири акцента и да је то баш компликовано, али је уз љубав и вољу све могуће па чак и да се научи српски језик", рекао је Гујон.
Лингвиста Милорад Телебак је истакао да је циљ оваквих трибина његовање говорне и језичке културе.
" Језик је врло битна ствар, то је нераздвојно, судбине језика и народа су јединствене. Давно смо ми скривили према језику,а кривци су они који су требали да уче друге језику и да чувају и његују језик почев од школе гдје се већ деценијама језик не учи. Кривци су и медији, нарочито моћна телевизија која би с обзиром на моћ утицаја могла да буде испред утицаја школе,а најштетнији је утицај сусједних језика који то нису", нагласио је Телебак.
У склопу Каравана, за групу ученика приједорских основних и средњих школа одржане су двије едукативне радионице на тему побољшања говорних навика у просторијама Градске читаонице.
Организујући едукативну трибину и радионице, након градова у Србији и дијаспори, и Град Приједор се , након Бања Луке и Зворника, те још четири града у Републици Српској гдје ће караван тек гостовати, укључио у активности у циљу заштитите српског језика и писма, односно очувања националног идентитета.