Душану Ковачевићу уручена награда " Књижевни вијенац Козаре"

Књижевнику Душану Ковачевићу вечерас је у Позоришту Приједор уручена награда " Књижевни вијенац Козаре" , као и статуета " Љубијски рудар" и новчани дио ове награде 47.Књижених сусрета на Козари.

Образлажући одлуку жирија, један од његових чланова Горан Максимовић је истакао да је ријеч о једном о највећих писаца српске књижевности који је у посљедњих 50 година створио читав један вијенац веома важних комедија.
" Од `Маратонаца` до `Ларија Томсона-трагедија једне младости`, `Балканског шпијуна ` или `Професионалца`имамо писца који служећи се гротескном комиком или црнохуморним смијехом понире у најдубље слојеве интегритета српског народа и разобличава његове врлине и мане" изјавио је Максимовић.
Ковачевић је новинарима изјавио да му је ова награда изузетно драга , прије вега , што потиче из овог краја који је изњедрио велике писце по којима ссе памти српски језик.
" Ова награда обједињује некако све те људе који у овде живели, писали и оставили траг у српској књижевности", рекао је Ковачевић.
Он је захваљујући на награди рекао да је сретао Скендера Куленовића у Београду са којим није могао бити пријатељ , јер је тада био доста млад, али да му је драго што је био на Козари и што је положио вијенац на његов гроб.
" Ова награда обједињује ту митску планину Козару која је у нашем сећању запамћена и као понос и као страдање" , рекао је Ковачевић.
На вечерашњем дружењу названом " Вече лауреата" изведена је прво сцена из представе рађеној у копродукцији приједорског и Народног позоришта Републике Српске " Сабирни центар" управо по тексту Душана Ковачевића и у режији Марка Мисираче.
Ковачевић је затим прочитао монолог из своје драме " Живот у тесним ципелама" која говори о томе како смо сваке године мањи за 35-40.000 људи истиичући да је то једна од наших највећих брига данашњице.
Потом је са лауератом разговор водио академик Матија Бећковић чиме су и формално завршени 47.Књижевни сусрети на Козари.

Назад