Обиљежена 77.годишњица Битке на Козари

Данас је на Мраковици обиљежена 77. годишњица од Битке на Козари.

Вијенце на централно спомен-обиљежје на Мраковици положили су предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министри у Влади Републике Српске Душко Милуновић, Неђо Трнинић, Срђан Рајчевић, Лејла Решић и Петар Ђокић, посланици Народне скупштине Републике Српске Андреа Дорић, Драгослав Кабић, Перица Бундало и Мирко Совиљ, изасланик Народне скупштине Србије Верољуб Арсић и замјеник руског амбасадора у БиХ Алексеј Керестеџијанц.
Вијенце су положиле и бројне делегације, међу којима СУБНОР Републике Српске, Удружење логораша Другог свјетског рата из Републике Српске и Србије, град Приједор и општина Козарска Дубица, Борачка организација Републике Српске и Борачка организација града Приједора, организације проистекле из Одбрамбено-отаџбинског рата /Организација породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, РВИ, Савез логораша, Савез ветерана, Удружење жена жртва рата Републике Српске/, бањалучка канцеларија ОЕБС-а и
Трећи пјешадијски Република Српска пук Оружаних снага БиХ.
Полагању вијенаца претходио је парастос у служби свештенства бањалучке епархије, а потом је услиједило обраћање званичника и умјетнички програм.
Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић рекао је да је тешко повјеровати да постоје народи који су проживјели и преживјели више голгота у само сто година почев од балканских, преко Првог и Другог свјетског рата, до посљедњег, отаџбинског рата.
"Послије сваког од тих ратова остајале су ране, сузе и бол. Али, остајао је и неуништиви слободарски дух Козаре и Поткозарја и никада не смије бити заборављено страдање, чојство и јунаштво којим је овјенчана Козара, позната по јунаштву партизана који су је бранили од много јачег непријатеља, али и по страдању војника и цивила, поготово дјеце и нејачи", истакао је Ђаковић у обраћању, додајући:
"Слобода, за коју су се наши преци, али и ми, годинама борили, пише најљепше стихове и ствара најљепше звуке. Чак и када ћутимо у слободи, или о слободи, она је ту негдје око нас, као ваздух кога удишемо, као сунце које нас грије.А нема, сигуран сам, љепшег мјеста да говоримо или ћутимо о слободи, од наше љепотице, Козаре. Овдје можете и ћутити и говорити и пјевати, а увијек ће мирис слободе бити око вас. Нека је свима онима који своје животе дадоше за слободу вјечна слава и хвала"закључио је градоначелник Ђаковић своје обраћање на Мраковици.
Изасланик предсједнице Народне скупштине Србије Верољуб Арсић рекао је да обиљежавњем годишњице Битке на Козари не само да се чувају успомене на настрадале, већ се не дозвољава да се према њима направи још један злочин, а то је да се њихово страдање заборави, а да ревизионизам побиједи.
"Ово данас је и борба против ревизионизма историје о Другом свјетском рату. Чини ми се да постоје одређене политичке структуре које би да народе који су вијековима живјели на овим просторима и борили се за слободу, опстанак и живот, прогласе окупаторима и на тај начин амнестирају злочине које су починили над тим народима", рекао је Арсић у обраћању.
Потпредсједник СУБНОР-а Републике Српске Раде Џајић подсјетио је на ток саме битке и поручио да би заборав херојске епопеје значио одрицање од своје прошлости.
"Не заборавимо страдање дјеце у фашистичким мучилиштима, дјеце која никад нису постала родитељи", поручио је Џајић.
Предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је данас на Козари да историјске чињенице које се могу видјети на спомен-обиљежјима говоре о страдању српског народа, те позвао Србе да се одупру подјелама, јер су један народ ма гдје живјели.
Додик је у обраћању на Мраковици, гдје је данас обиљежено 77 година од Битке на Козари, рекао да је Козара епопеја која је исписала тешке, стравиче, приче страдања, те да она припада баштини борбе српског народа за слободу који је у прошлом вијеку страдао до мјере биолошког опстанка.
Он је подсјетио да је српски народ у Првом свјетском рату изгубио 51 одсто мушке популације, а да је НДХ у Другом свјетском рату покушала да га уништи.
"Њихова државна политика је била да се овдје Срби побију, раселе или прекрсте. Само козарачки, српски народ, био је предодређен да усташе формирају логоре за дјецу, где је убијено више од 35.000 српске дјеце. То је нешто што је скривано у вријеме комунистичке власти", рекао је Додик.
Додик је напоменуо да за вријеме комуниста није било дозвољено да се прича о истини него се причало искључиво о страдању народа, жртавама фашизма, те подсјетио на Гаравице код Бихаћа гдје је убијено више од 14.000 Срба, које су убиле комшије усташе, припадници хрватског и муслиманског народа.
"Није било забиљежено да је било страдање припадника неког другог народа. Зато данас Гаравице изгледају срамно, тамо је градска власт одредила да буде депонија", рекао је Додик.
Он је напоменуо да је обавеза власти Српске и Србије да се на овакав начин обиљежавају дани сјећања на српска страдања, важни догађаји у историји Срба, те истакао да тога не би било да није Републике Српске.
Додик је нагласио да су Срби дали највећи допринос антифашистичкој борби, те подсјетио на Милића Гај, Срб у Хрватској и многа друга, искључиво српска мјеста, гдје су дизани устанци против фашиста.
"Срби су народ мира, нема у историји ниједног примјера гдје су напали неког другог. Ми смо сматрали да нама припада оно што је данас Република Српска", рекао је Додик.
Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је данас да је Козара један од најбољих показатеља како живот може да побиједи смрт и онда кад је смрт била толико застрашујућа и узимала толике жртве.
"Не постоји ствар која ће нас одмаћи од оног што се зове јаке Република Српска. Зато што нас Република Српска чува, због тога и ми морамо да чувамо њу, наравно сјећајући се свих момената из прошлости", поручила је Цвијановићева на Мраковици у обраћању званицама и гостима обиљежавања 77 година Битке на Козари.
Она је нагласила да је не смије бити мјеста наивности, да се мора знати да је да је било много грешака у прошлости и много времена која су постала или била објашњавана на сасвим другачији начин и да је много жртава које никада нису добиле ни домаћу ни међународну пажњу, те да је обавеза и данашњих и будућих генерација да исправљају и такве грешке.
"Морамо поштовати слободу коју уживамо. Козара је примјер како се могло преживјети у тешким временима. Козара је зато мајка за све нас одакле год смо долазили или да дођемо, али исто тако и велика обавеза за наше институције и сваког нашег појединца, грађанина да вјерује у оно што је испред нас", истакла је Цвијановићева.
Она је додала да је увијек вјеровала у Републике Српске и способност њеног народа да преживи свака времена и да постане политички паметнији да разумије да се не смије ни на политички ни на било који други начин играти и са оним жртвама које су стајале или стоје иза народа ни са слободом коју данас ужива, а поготово не са оним што представља институционални оквир и заштиту за будућност.
"Република Српска је једина гаранција наше будућности. Зато наша пажња мора да буде усмјерена на обавезу да градимо и развијамо Републику Српску као наше главно опредјељење", навела је Цвијановићева.
У умјетничком дијелу програма наступили су хор "Уна" из Новог Града који је под водством диригента Горана Вулете пјевао химне Републике Српске и Србије, глумица Народног позоришта Републике Српске Раденка Шева и Удружење за очување традиције Приједор.
Битка на Козари почела је 10. јуна 1942. године и трајала је 27 дана. Симбол је страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа, у којој је убијено 40.000 цивила, а 68.000 је заробљено и одведено у логоре.
Обиљежавању годишњице Битке на Козари присуствовало је и више стотина грађана поштовалаца тековина НОР-а из земље и иностранства.

Назад